Погледајте web документарац о камповима у Србији кроз три приче испричане из угла камп лидера, наших највреднијих волонтера: www.youthleaders.online

У свом ритму
На северу Лесковачке котлине, општина Дољевац коју чини 16 насеља, у близини реке Селечевице од 5. до 16. августа 2014. године угостила је 25 волонтера, из иностранства, Србије и из локалне заједнице. Након поплава, Дом за стара и инвалидна лица у Дољевцу је оштећен и основни задатак волонтера је био да удруженим снагама помогну обнову овог објекта и да се кроз низ едукативних и уметничких радионица упознају и друже са корисницима дома. Кречење фасаде, грабуљање, шишање траве само су неки од послова који су чинили свакодневни посао учесника кампа, говори Невена Новаковић, једна од учесница.

„Наш посао је био уређивање дворишта Дома за инвалидна и стара лица, кречење фасаде, грабуљање, шишање траве, фарбање и цртање мурала по бетону. Остатак времена проводили смо у дружењу са корисницима Дома, креативним радионицама, и шетњи по Дољевцу. Посао није тежак јер свако ради својим ритмом и у складу са својим могућностима“.

Смештени у просторијама Црвеног крста, у двокреветним или трокреветним собама, волонтери су од места рада били удаљени свега двадесетак метара.

„Смештај и храна су били добри. Поред соба ту се налазила и кухиња коју смо користили за спремање кафе. Храна је спремана у мензи дома. Бринуло се о свему, нарочито да вегетеријанци не остану гладни. Поједина јела је куварица мајсторски декорисала“.

Камп је трајао 12 дана и као што Невена каже било је времена за све. Поред радног дана који је трајао 6 сати, волонтери су имали организовано и слободно време.

„За интернационални камп у Србији одлучила сам се јер сам сматрала да је циљ кампа хуман. Желела сам да искористим своје слободно време упознајући нове људе и делове Србије које иначе не бих могла. Интересантно је упознати се са странцима на „свом терену“ упознајуци их са језиком и обичајима своје земље“.

Ако сте дружељубиви, радознали, имате слободног времена, Невена вас позива да га искористите на овај начин. Постаћете информисанији, чућете разне животне приче, путовати за мало новца и што је најважније осетити се испуњено.

Правац „претраживач кампова“- Ми С мо спремни за следећу причу!

Лесковачком роштиљу нико не може да одоли
Волонтерски кампови, организовани због санирања последица поплава, обележили су прошлогодишње лето и окупили велики број младих из Србије и иностранства. Удруженим снагама волонтери су уређивали игралишта, обале река, паркове, спортске терене, домаћинства и указали на вредност солидарности и спремности за пружање подршке. Као специфичан облик волонтерског рада, волонтерски камп је омогућио учесницима да лето проведу на другачији начин упознавајући нова места, људе, другачију културу и пружио осећај да су део нечег великог. Један од учесника кампа у Смедеревској Паланци, Петар Бојовић говори о личном искуству и истиче да се на свет гледа другачије када у њега уградиш део себе.

„Свима препоручујем волонтирање, јер је то најбољи начин за коришћење слободног времена. Сјајна прилика свима да изађу из кућа и помогну у ширењу добре слике и улепшавању Србије, уместо да се на интернету жале о очајном стању земље. Другачије се гледа на свет када у њега уградиш део себе не очекујући надокнаду. Кампови су за све оне који хоће да постану бољи људи“.

Међународни волонтерски камп у Смедеревској Паланци организован је од 11.8.2014. до 25.8.2014.године. Смештена на ушћу Кубршнице у Јасеницу, Смедеревска Паланка у овом периоду је постала „дом“ за 25 волонтера. Смештени у сали за физичко, ручајући за истим столом, волонтери су чистили, косили, фарбали, али све у границама њихових могућности.

„Смештај је био пристојан, били смо смештени у сали за физичко у једној основној школи. Ништа другачије од кампова у иностранству. Храна је добра, или се допрема из градске мензе или је сами спремамо. Пошто смо волонтери, није било обавезно радити више од прописаног (до 6 сати дневно). Ипак, имали смо велику жељу за радом и радили више него што је требало. Било је занимљиво и ништа нам није било тешко, осећали смо се лепо помажући другима. Камп је био безбедан. Предузете су све мере да ни до каквих проблема не дође”.

Сваки камп чува успомену-љубав, пријатељство, шалу. Оно што је непролазано, што остаје, то се и препричава.

„Моја девојка и ја смо заједно учествовали на кампу. Једног дана смо раније отишли са посла (у договору са камп лидерима) како бисмо спремили изненађење осталим учесницима кампа. Од куће су нам послали више пакета хране- домаћих џемова, традиционалних колача, домаће слатко од јагода и шљива, сирева, домаћих качкаваља, погаче, месо и роштиљ који смо сами спремали (наравно лесковачки, јер смо ми одатле). Спремили смо праву малу гозбу, чак смо направили и украсне салвете поред сваког тањира. Остали учесници кампа су се одушевили када су се вратили са посла и видели постављене столове. Колективно смо довршили постављање хране и гостили се и причали до касно у ноћ. Била је то права домаћинска, српска гозба. Највећи успех су били празни тањире (које нико није очекивао јер је било превише хране) и то што је једна вегетеријанка оставила по страни храну спремљену за њу и пробала лесковачки роштиљ”.

Причајући о стицању добрих пријатеља на кампу, Петар је са нама поделио и то какав је осећај бити у својој земљи, а истовремено живети и радити са волонтерима из иностранства.

„Као мали сам слушао приче о радним акцијама и увек жалио што тако нешто и даје не постоји. Када сам постао пунолетан, одлучио сам да се пријавим за волонтирање у иностранству, не знајући за кампове у нашој земљи. Пријавио сам се на мејлинг листу Младих истраживача и након прошлогодишњих поплава добио позиве за пријављивање на кампове за санацију поплављених подручја. Било ми је потребно пола сата да одлучим и одем да се пријавим. Од тада сам одлучио да ћу сваке године учествовати на камповима у Србији, јер тиме директно могу да помогнем грађењу Србије и ширењу добре слике о Србији међу интернационалним волонтерима“.

Интервју: Бојана Спалевић

Одлучили смо да променимо изреку „Све што је лепо кратко траје“ у „Све што је лепо траје заувек“- стога уколико међу вама има још оних који своја искуства са кампова желе да поделе са нама пишите нам на лена.мициц@мис.орг.рс и објавићемо ваше искуство.

Изборник